Саобраћајне системе чине саобраћајна средства и други пратећи објекти.
Саобраћајна средства су аутомобили, камиони, авиони, бродови, железница, бицикл итд.
Према месту одвијања саобраћај делимо на: копнени, водени, ваздушни и космички.
Иста подела се може пренети и на саобраћајне објекте.
|
|
|
САОБРАЋАЈНИ ОБЈЕКТИ У ДРУМСКОМ САОБРАЋАЈУ Путеви Део земљишта који је покривен асфалтом или бетоном и тако уређен за друмски саобраћај назива се јавни пут или друм. Делови јавног пута:
|
Делови јавног пута
|
Путеви
Јавни пут је површина од општег значаја за саобраћај коју свако може слободно да користи, под условима одређеним законом и коју је надлежни орган прогласио за јавни пут; као и улице у насељу.
Јавни пут је наменски изграђена површина која има следеће елементе: коловоз, саобраћајна трака, раскрсница, пешачко острво, бициклистичка стаза и банкина. Јавни путеви се деле на магистралне, регионалне, локалне путеве и аутопутеве.
Аутопут је пут намењен само за моторна возила. Има одвојене коловозне траке за сваки смер посебно. Трака мора бити широка 3, 75 m, а често аутопут има и трећу зауставну траку, као појачану сигнализацију.
Међународни пут је јавни пут који је међународним уговором сврстан у мрежу међународних путева.
Магистрални пут је међународни пут који спаја важна привредна подручја и главне градове држава, траке морају бити широке 3,5 m.
Регионални пут повезује привредна подручја и градове унутар поједих регија државе.
Локални пут је пут који повезује села и насеља на територији једне општине. Постоје још: Некатегорисани путеви је површина која се користи за саобраћај по ма ком основу и која је доступна већем броју разних корисника (сеоски, пољски и шумски путеви, путеви на насипима за одбрану од поплава, простори око бензинских пумпи , паркиралишта и сл.) Земљани путеви је пут без изграђеног коловоза и коловозног застора, чак и кад на прикључку јавном путу има изграђен коловоз.
Главни делови пута су природно тло, набијено тло, под-подлога, подлога за ојачање пута, носива подлога.
Мостови
Мостови служе за превођење пута или пруге преко препрека. Препреке могу бити: реке, језера, мора, кањони….. Мостови који премошћавају увале где нема много воде зову се вијадукти. По конструкцији и врсти грађевинског материјала од ког су изграђени могу бити: дрвени, челични, камени и бетонски.
Типови мостова: гредни, лучни, висећи, окретни, двокраки покретни мост. Могу бити и друмски, железнчки, друмско-железнички и пешачки.
Лучни мостови могу премостити веће раздаљине, потпорни стубови су на крајевима.
Гредни мостови се користе за прмошћавање мањих распона.
Решеткасти мостови се израђују од дебелих челичних решеткастих носача.
Висећи мостови премошћавају велике раздаљине када није могуће градити стубове.
Покретни мостови премошћавају реке и канале где је потребно обезбезбедити пролаз бродова.
Вијадукт lat.. via ductus = пут+вођење) је врста грађевине за премошћавање увала у којима нема много воде. Вијадукт може бити пешачки, друмски или железнички.
Аквадукти су мостови који служе за превод воде преко препреке.
|
Типови мостова
|
Вијадукт
|
Мост за бродове
|
Тунели
Тунели су пролази прокопани кроз брдо, испод реке или мора у облику цеви. Буше да би се подземним путем кроз њих провеле саобраћајнице, вода, канализација, разни каблови и др…
Могу бити:
- Друмски
- Железнички
У грађевинарству постоји једно много строже одређење по ком тунел мора бити најмање дуг 0,16 km или 0,1 миљу, док је све краће од тога само подземни пролаз испод нечега.
Железничке станице и пруге
Железничке пруге граде се слично као и путеви и такође пролазе кроз разне терене. Данас се граде све квалитетније, пошто се возови крећу све већом брзином. Због тога се граде са поузданијом сигнализацијом и регулисањем кретања.
Подземне железнице или метрои граде се у великим градовима како би се растеретио градски саобраћај.
Специјалне врсте железница су: подземна (метро), надземна и брдска железница.
Воз чине низ вагона, које вуче локомотива по пругама.
Железничке станице су објекти где се мимоилазе возови и укрштају пруге, врши утовар и истовар робе, долазе и одлазе путници. Могу бити путничке, теретне и ранжирне.
Ранжирне станице су места где се формирају железничке композиције.
Маглев је специјална врста брзог воза, који може да достигне брзину преко 500 km/h. Име је добио спојем речи магнетна левитација, на ком принципу и функционише. Први патент маглева развијен је седамдесетих година двадесетог века у Америци, а убзро су уследили и немачки и британски примерци. Данас су и даље реткост и у комерцијалној употреби их има само у неколико земаља, од којих је највећи број у Јапану.
Петља је одомаћен назив којим се описује и дефинише најбржа и најбезбеднија врста раскриснице у два или више нивоа у друмском саобраћају. Може бити на било којој врсти пута а најчешће се појављује на ауто-путу и мотопуту. Петља мора да се састоји од: надвожњака или подвожњака, траке за убрзавање (за укључивање на пут у оба смера) и траке за успоравање (за искључивање са пута у оба смера)
Аутобуске станице
Аутобуска станица или аутобуски колодвор је уређени објекат у којој се градски или међуградски аутобуси заустављају како би путници ушли или изашли.
Иако се термин депо такође може користити за аутобуске станице, углавном се оно односи на аутобуску гаражу
Главна разлика између аутобуске станице и аутобуског стајалишта је у томе што је станица много већа од стајалишта, као и то да једно насеље обично има само једну аутобуску станицу док аутобуских стајалишта може бити на десетине. Путници на станицама могу резервисати карте за аутобуске линије у граду, али и ван градова док, с друге стране, путници на стајалиштима само имају могућност чекања на аутобус знајући да возили иде тачно одређеном рутом.
Бензинске станице
Бензинска станица, бензинска пумпа или само пумпа је објекат који служи за сипање горива за моторна возила. Најчешћа горива која се продају су моторни бензин и дизел.
Постоје посебне станице које служе за пуњење акумулатора и генерално продају електричне енергије које се зову акумулаторске станице. На већини бензинских станица могуће су и многе друге активности уско повезане са сипањем горива:
- куповина опреме за аутомобиле (нпр. уље за мотор)
- пумпање гума
- прање ветробрана
- куповина хране, пића, новина и осталих артикала који се могу наћи у обичним маркетима
Луке
Луке служе за безбедно пристајање бродова на рекама и морима, а служе из снабдевање бродова горивом, утовар истовар робе, укрцавање и искрцавање путника.
Луке се граде у местима где постоје добре копнене саобраћајнице.
Луке могу бити: путничке, теретне или ратне. А могу се поделити и на речне и морске.
Место на коме се налази лука мора испуњавати одређене услове: довољна дубина воде, добра повезаност путевима или железницом са унутрашњости државе и по могућности да не том подручју нема високих таласа, у супротном морају се изградити бетонски насипи ( лукобрани)
О регулацији воденог саобраћаја води рачуна лучка капетанија.
Светионици су уређаји који служе за регулацију воденог саобраћаја, а постављају се на истурена места пловног пута.
Преводница је објекат воденог саобраћаја који служи да бродови прођу кроз брану, хидроелектране, или са веће висине на мању и обратно.
Аеродроми
Аеродром је одређена површина са полетно-слетним стазама и другим стазама, површинама, објектима и постројењима намењеним за смештај, вожење, полетање и слетање ваздухоплова. Аеродроми су намењени за војни и цивилни ваздушни саобраћај, (пријем и отпрему авиона, путника, пртљага, робе, ствари, поште, борбена дејства војних авиона и обуку и школовање пилота).
Аеродроми према намени могу бити војни, војно-цивилни (мешовити) и цивилни.
Маневарска површина одређена за полетање и слетање авиона назива се писта.
писта
Део аеродрома у коме се налази центар за контролу ваздушног саобраћаја назива се контролни торањ.
Најважнији делови аеродрома су писта дужине до 2 km, контролни и командни торањ, зграда за пријем путника и терета, хангари за паркирање и сервисирање авиона.
Техника и технологија 5, 6, 7 и 8 